Na žalost, i ja sam u tom klubu. Mene uopće ne smeta žvakanje i mljackanje, ali poludim kad moj muž u snu trlja nos u plahtu (ima polipe i alergiju i valjda ga svrbi nos u snu). To realno uopće nije glasan zvuk, ali ja se od toga odmah probudim, nekad se i posvađamo po noći zbog toga. Naravno, on misli da sam živčana i zove me “divljakuša”. I užasno mi smeta onaj zvuk cvrčanja sline kad netko pokušava očistiti hranu između zuba, to mi je možda i najgori zvuk, a radim u uredu s kolegicom koja je jako draga, a redovno proizvodi taj grozni zvuk, a ja joj ne mogu reći ništa i vidim da se nitko u sobi na to ne obazire, očito smeta samo meni. A sjećam se još u djetinjstvu su me neki zvukovi jako smetali pa su me doma zvali “šizika”.

Iako komentarisem godinu i po poslije vas, imam potrebu da kazem da i ja imam isti problem. Vrlo je tesko nositi se s tim. Nesto sam uspjela i sama suzbiti, ali nesto jednostavno ne mogu. Ne mogu cak ni da gledam osobe koje ruzno zvacu, a uz to i taj zvuk. Također, i tipkanje po mobitelu mi jako smeta, a uznenadila sam se kad sam to vidjela na listi u ovom clanku. Zao mi je, ali ni ja nemam razumijevanje od strane moje porodice.

Tako je i meni. Zatvaram se u sobu jer ne podnosim nista i onda sam odma ovisnik o mobitelu neodgojena bezorazna i lijena. Osjecam se uzasno i stalno mislim da dam ja kriva za sve.